Nikoj ne planiral deka }e se rodi. Nie ednostavno gledame deka ve}e sme rodeni. Duri i va{ite roditeli ne mo`ele da planiraat kakvo bebe }e imaat, iako tie ve sozdale. Deneska, poradi napredokot na naukata lesno mo`e da se odredi polot na bebeto pred toa da se rodi, no porano duri ni toa ne bilo mo`no.
Dali nekoga{ ste razmisluvale {to bi sakale da bidete ako ste mo`ele da go planirate va{eto ra|awe? Sega ste vozrasni i ve}e imate izgradeno nekakov koncept za `ivotot, no sepak, ako bi mo`ele da go isplanirate svojot lik pred da se rodite, toga{ bez somnenie bi bile nekoe mnogu osobeno bebe. No i pokraj toa {to se bi izleglo spored va{ite o~ekuvawa, dali toa bi mo`elo da vi pru`i zadovolstvo za podolgo vreme?
Iako bi se rodile spored va{ite sopstveni normi, toa sepak ne bi mo`elo da ve zadovoli vo potpolnost. Se u{te bi imalo mnogu elementi so koi {to ne bi bile zadovolni. Bez somnenie mnogumina od vas, osobeno `enite, se `alite za svojot izgled: "Zo{to moite roditeli ne me rodija malku poubava? Zo{to imam vakov nos, a takva usta?" Dali nekoga{ ste se ~uvstvuvale taka?
Mnogupati gi imam zapra{ano `enite za koi site se soglasuvaat deka se ubavi, dali tie samite se ~uvstvuvaat ubavi. Skoro sekoga{ tie odgovaraat "Ne." Tie se nezadovolni od mnogu ne{ta vo vrska so nivniot izgled. Site im se voshituvaa na o~ite na edna devojka, no taa misle{e sosema poinaku: nejzinite o~i bile del od liceto {to taa najmnogu go mrazela. Tie ja potsetuvale na eden lo{ ~ovek, i sekoga{ koga }e se poglednela vo ogledalo, toa nesre}no se}avawe se povtoruvalo. Iako mnogu lu|e i zaviduvaa na nejzinata ubavina, taa nao|a{e mnogu mani na svojot izgled. Nikoj ne e zadovolen so sebesi iako drugite lu|e mislat deka toj bi trebalo da bide. Toa mnogu ~esto se slu~uva. Gledate deka ova ne e ednostavna tema.
Za~nuvaweto zapo~nuva so dve kletki koi postojano se delat, i kaj vozrasen ~ovek brojot na kletki e navistina astronomski. Rastojanieto od peticite do vrvot na glavata mo`eme da go sporedime so rastojanieto od edniot kraj na Son~eviot sitem do drugiot. Edno bebe vo utrobata na svojata majka e ve}e prili~no golem univerzum.
Kletkite ne znaat kako }e bide oformeno celoto telo. Zamislete o~ite da ne si go prona{le svoeto mesto i namesto toa zavr{ile kaj papokot. Mo`ebi ednata dlanka bi se svrtila naopaku, a drugata bi porasnala normalno. Nosot bi mo`el da stane kriv so samo edno lo{o povrzuvawe na kletkite, ili zab da izrasne od vrvot na prstite. Zamislete si kolku e lesno delovite od va{eto telo da bidat pogre{no smesteni. Pa sepak ne se. Se si e na svoeto mesto. Duri i da ne se ~uvstvuvate ubavi mo`ete da se ~uvstvuvate smireno i sre}no zatoa {to ste bile rodeni normalno.
Dali nekoja od vas `enite se ~uvstvuva nesre}na zatoa {to se rodila kako `ena? Zemaj}i gi vo predvid site komplicirni procesi na va{eto telo vie gi imate site pri~ini da bidete blagodarni {to ste se rodile takvi kakvi {to ste. Mnogu majki koga se pora|aat velat deka e tolku bolno {to posakuvaat bebeto da bide malo kako tupanica. No koga bebeto }e se rodi majkata prvo proveruva dali e se normalno. Taa gi proveruvaa o~ite, u{ite, nosot, racete i nozete i mu ja otvora ustata za da se uveri deka bebeto ima jazik. Golemo olesnuvawe e koga na bebeto za prvpat }e mu se pridvi`at crevata i urinata }e pote~e pravilno. Ova mo`ebi zvu~i sme{no, no majkata e prili~no seriozna za da se osigura deka bebeto funkcionira normalno. Dali mo`ete da go razberete toa ili pak mislite deka majkite se gri`at premnogu? Majkata e mnogu nespokojna dodeka bebeto ne po~ne za prv pat da pie mleko; toga{ za prv pat znae deka ima sovr{eno normalno bebe i nejze i olesnuva.
Treba da znaete deka nekoj bil sre}en zatoa {to va{ite o~i se takvi kakvi {to se i sekoj del od va{eto telo e takov kakov {to e. Va{ata majka bila prvata koja navistina se raduvala na na~inot na koj vie funkcionirate. A {to e so va{iot tatko? Va{ata majka bila tolku sre}na otkako se osigurala deka se e vo red, taka {to koga go videl nejzinoto olesnuvawe va{iot tatko bil isto tolku sre}en.
Dali nekoja majka doej}i go svoeto bebe mo`e da pomisli deka bi bilo podobro ako del od liceto na nejzinoto bebe bi bilo poinakvo? Duri i ako bebeto e o~igledno von site proporcii, taa nikoga{ nema da pomisli taka, zatoa {to e sre}na deka nejzinoto bebe e zdravo. Dali tatkoto se ~uvstvuva sre}en isto taka? Dali nekoj tatko go odgojuva svoeto bebe mislej}i deka toa }e mora da napravi plasti~na operacija koga }e porasne zatoa {to ne e mnogu ubavo? Naprotiv, iako tatkoto misli deka deteto ne e mnogu ubavo, toj veruva deka kako {to toa raste se }e si dojde vo svoi prirodni proporcii. Neli mislite deka tatkoto i majkata se ~uvstvuvaat taka?
Dali nekoga{ ste ja slu{nale izrekata deka koga bebeto e mnogu ubavo toa nema da bide tolku atraktivno koga }e porasne, a koga bebeto izgleda prili~no grdo koga }e se rodi, deka }e porasne mnogu ubavo? Ova izgleda deka e vistina vo op{t slu~aj. Devojka koja izgleda {armantno na 20 ili 21 godina, izgleda deka stanuva pomalku ubava kako {to staree. Ako taa izgleda malku debela na 21 ili 22 godini toga{ }e izgleda dobro celiot svoj `ivot i nema da bide grda koga }e ostari. Bez razlika kolku e ubava nekoja devojka, izgleda deka e te{ko da ja zadr`i taa ubavina otkako }e rodi tri deca.
Va{ite roditeli bile prvite {to bile zagri`eni za toa kako izgledate i edna{ koga va{ata majka bila zadovolna i se bilo vo red taa se molela i se nadevala i pravela se za vas. Sega koga ste napolno vozrasni lu|e kakvo pravo imate da se `alite okolu va{iot izgled? Nepravedno e da se `alite za toa kako izgledate. Ako go odr`uvate va{iot duh ubav, toga{ i va{eto lice i telo }e se podobruvaat, stanuvaj}i se poubavi i poubavi.
Ako ne vi se dopa|a kako izgledate, posakuvate li da mo`ete da go oblikuvate va{eto spored nekoj model? Se razbira ne. Nema dve liv~iwa od edno cve}e koi se isti i ako vnimatelno gi ispitate site steni i kam~iwa na planinata, }e vidite deka site tie se razli~ni. Toa e edna od ubavinite na prirodata i takov e na~inot na koj {to ste i vie rodeni. Za po~etok, treba da bideme blagodarni deka sme bile rodeni normalno, deka na{ite o~i funkcioniraat pravilno i deka ne se na pogre{no mesto i da ne se gri`ime za toa dali imame atraktiven izgled. Kako prvo treba da sme sre}ni {to sme se rodile, a ponatamu treba da im bideme blagodarni na na{ite sopstveni roditeli. Ako ne ste sre}ni od toa kakvi ste se rodile, toga{ kako }e mo`ete bilo koga da im bidete blagodarni na svoite roditeli?
Sega ste vozrasni i postignavte mnogu raboti vo svojot `ivot pred kone~no da se priklu~ite vo Obedinuva~koto dvi`ewe. Dali faktot {to ste ~lenovi vo dvi`eweto treba da bide pri~ina za `albi ili pri~ina da bidete blagodarni ? Za {to ste tolku blagodarni? Sekoe nedelno utro treba da stanete rano i u{te pospani da dojdete tuka i posle mojot govor treba da odite nadvor i da se sre}avate so sekakvi problemi so lu|eto. Kako mo`ete da bidete blagodarni?
Faktot deka nie sme `ivi i se izmoruvame i ni se prispiva e izvor na blagodarnost. V~era ve~er do 4:40 razgovarav so eden od postarite ~lenovi koj {to neodamna pristigna da dade izve{taj. Voop{to ne spiev i koga dojde vreme za slu`ba samo si go izmiv liceto i dojdov ovde. Iako bev napolno izmoren ~uvstvuvav deka e potrebno da zboruvam so vas, semejnite ~lenovi. Ponekoga{ ne e lesno, posebno po neprespana no}, no i toga{ se ~uvstvuvam blagodarno. Znaete kolku e golemo zadovolstvoto koga }e rabotite mnogu bez odmor i koga kone~no }e najdete {ansa da se odmorite.
Dali mislite deka vo va{iot `ivot, posebno vo idnina, }e ima pove}e momenti koga }e bidete blagodarni ili pove}e momenti koga }e bidete nesre}ni? Dali }e vi se slu~at pove}e neprijatni ili prijatni raboti? Dali mo`ete da ka`ete deka ste sre}ni sega? Dali se ~uvstvuvate blagodarni?
Zo{to vi gi zboruvam ovie raboti? Mo`ete da odgovorite deka takov stav odlu~uva koj }e odi na najdobroto mesto vo duhovniot svet. Ako zboruvam premnogu za duhovniot svet toga{ }e se ~uvstvuvate za{emeteno! So eden zbor, sekoj koj se ~uvstvuva blagodaren srede nevozmo`ni okolnosti, }e se najde sebesi na najvisokoto mesto vo duhovniot svet.
Mo`ebi se pra{uvate na kogo li~at va{ite o~i. Se razbira postoi samo edna li~nost na koja li~ite, Samiot Bog. Nikoj drug. Va{iot nos, u{ite, racete i nozete - se li~i na Bo`jite. Nekoi lu|e se visoki, nekoi se niski, nekoi se golemi a nekoi mali i site tie se od golema korist vo Bo`jiot svet.
Koga treba da izbegate brzo od nekoja situacija, mislite li deka e podobro da se bide golem ili mal? Koga ima golema tolpa lu|e i vie sakate da izbegate {to pobrzo, malite lu|e imaat mnogu prednosti. Sigurno, koga bi trebalo da smestime mnogu lu|e vo edna soba, nao|ame deka e mnogu udobno da se bide mal. Od druga strana ako treba da simnete ne{to od nekoj visok raft toga{ e mnogu podobro da se bide visok.
Pomalite lu|e ponekoga{ ~uvstvuvaat, "Zo{to sum tolku mal koga site se tolku golemi?" Nikoga{ nemojte da mislite taka. Malite lu|e imaat mnogu prednosti. Na primer ako nekade ima poplava najmalite prvi bi potonale i }e se podrazbira visokite lu|e da gi nosat malite na ramenici. Isto taka, za vreme na glad vie treba da si mislite, "Jas bev roden podgotven za ovaa situacija. Bidej}i sum mal ne mora da jadam mnogu." Koga nema {to da se jade, a vie ste mnogu golemi - sigurno }e gladuvate. No ako ste mali nikoga{ nema da gladuvate. Treba da ste blagodarni poradi toa. Ako va{ite roditeli imaat skrieno nekoj skapocen kamen vo nekoja mala dupka vie }e bidete edinstveniot {to }e mo`e da go izvadi.
Nikoga{ ne se ~uvstvuvajte nezadovolni i ne se `alite za na~inot na koj ste rodeni, duri i ako ste mali. Mislete na toa kako no}e golem ~ovek mo`e mnogu lesno da se udri vo vratata vo temnicata dodeka pak ako ste mali polesno }e go odbegnete toa. Sekoga{ treba da razmisluvate na vakov na~in, zatoa {to sekoga{ postoi nekoja dobra pri~ina pozadi site ne{ta. Ako razmisluvate na vakov na~in sekoga{ }e bidete popozitivni za toa {to ste se rodile.
Mo`ebi ~uvstvuvate deka nemate nikakov poseben talent, no i onoj {to go ima sigurno ne e mnogu za zaviduvawe. Da se rodi{ bez nikakov talent e ve}e posebna darba. Mnogu talentirani lu|e imaat razli~ni problemi poradi svojot takanare~en talent. Vakov stav treba da imate za se vo `ivotot. Toa ne e samo na~in na spravuvawe so rabotite tuku i podobar odnos i na~in na `ivot otkolku nekoj koj bil roden talentiran no ima sekakvi problemi.
Mnogu `eni ne sakaat da peat zatoa {to mislat deka ne se ubavi, no toa ne e dobar stav. @aba kreka~ka voop{to ne e ubava pa sepak taa pee najglasno od site. Bez razlika {to ~uvstvuvate za sebesi vie ste sepak ubavi i zgodni i treba da peete bez ogled na se. Morate da se ~uvstvuvate taka celo vreme.
Sekoj mo`e da saka ~ovek koj mo`e da pee i da bide optimist. Duri i Bog go saka takviot ~ovek pove}e otkolku onie koi se postojano osameni ili deprimirani. Nikoj ne saka da slu{a samo kritiki i komentari celo vreme, vklu~uvaj}i go i Bog. Nekoi ku~iwa se mnogu mili no ne ako postojano laat. Ku~eto treba da lae ponekoga{, no pove}e treba da e poslu{no.
Ubava devojka mo`e da ima nasmevka {to sekomu se dopa|a, no duri i da ne ste tolku ubavi va{ata nasmevka ima edinstvena privle~nost. Ubavata devojka nikoga{ ne mo`e da se nasmee na na~inot na koj {to vie mo`ete. Vie se nasmevnuvate kako {to nikoj drug ne se nasmevnuva i se smeete kako {to nikoj drug ne se smee.
Lu|eto odat na razli~ni na~ini, sekoj so svoi unikatni karakteristiki. Ne postojat dvajca lu|e koi odat na potpolno ist na~in. Nekoi lu|e duri odat kako da plivaat ili pak kako da se obiduvaat da dofatat ne{to celo vreme.
Lu|eto mo`at da imaat do nekade sli~ni crti pa sepak site se smeat razli~no i site se nasmevnuvaat razli~no. Nekoi lu|e se smeat so ustata dodeka drugite se smeat so o~ite. Ne postojat standardi za smeewe. Vie sami si go postavuvate standardot za smeewe.
Mo`e da se ~uvstvuvate dovolno smeli da koga }e vidite nekoja devojka na natprevar po ubavina si mislite: "Taa se nao|a vo procesot na dobli`uvawe na mojata nasmevka. Mojata nasmevka e sovr{ena i taa e samo vo proces da stane kako mene." Ako ne vi se dopa|a va{eto lice toga{ ~uvstvuvajte go so dopir namesto da go poglednuvate. Toga{ }e znaete deka e toa mnogu dobro lice.
Site se razli~ni; tie {to izgledaat simpati~no od napred, ne se tolku simpati~ni od nazad, tie {to izgledaat ubavo od strana, ne se tolku ubavi od napred ili od nazad. @ena za koja site mislat deka e ubava mo`e ima sosem neprivle~ni race ili noze. Nekoi `eni imaat kolkovi sosem pregolemi i von proporcii vo odnos na ostatokot od teloto.
Ako nekoj ma` ili `ena e ubav(a), no negovite u{i se dvi`at kako u{ite na magare takov izgled e sosem neproporcionalen i neatraktiven. Ako pak ~ovekot ne izgleda tolku posebno, a negovite u{i izgledaat kako na magare toa vsu{nost ne izgleda tolku neubavo. U{ite se balansiraat so ostatokot od liceto. Standardna ubavina so u{i kako na magare ne e skladna, no edno prose~no ili neatraktivno lice so takvi u{i izgleda sosem skladno. Sega znaete deka ne treba da gi sfa}ate tolku ednostavno tie ne{ta zatoa {to se mnogu va`ni za da mo`ete da se odnesuvate pravilno.
Dali nekoga{ ste se molele na Bog velej}i:"Bo`e zo{to izgledam vaka? Dali mo`e da go podobram mojot izgled?" Nie imame prikazna za edna baba od Koreja, stara i zbr~kana kako tikva. Sekade kade {to }e odev jas, i taa }e be{e tamu zatoa {to tolku mnogu saka{e da bide so mene. Duri i ako nikoj ne znae kade sum, koga }e pristignam taa e ve}e tamu. I ako ja pra{am kako me na{la toga{ taa veli: "Morav da se snajdam". Sekoga{ koga davam govor taa e tamu i slu{a vo prviot red. Ako nekoj ja pra{a: "Zo{to sedi{ tolku blisku do Tatkoto celo vreme?", taa veli:"Strav mi e deka ako Tatkoto ne go vidi moeto lice }e mu nedostasuvam." Taa iskreno i go ~uvstvuv{e toa.
Edna{ i rekov:"Prestani da me sledi{ celo vreme i nikoga{ pove}e nemoj da sedi{ blisku do mene. Se mi odi naopaku duri i ako samo te poglednam!" Toga{ taa navistina ima{e problem, zatoa {to ne mo`e{e da zamisli da ne me gleda pove}e. Otkoga zboruvav taka ostro so nea taa naedna{ is~ezna za tri dena i mene mi stana polesno. Toga{ taa vsu{nost otide i seriozno mu protestirala na Bog:"Bo`e, Ti ednostavno mora{ da napravi{ ne{to vo vrska so ova. Tatkoto veli deka jas sum tolku grda, {to toj ednostavno ne mo`e da podnese da me gleda celo vreme." I u{te go pra{a Bog {to treba da pravi bidej}i ednostavno ne mo`e da zamisli da ne e pokraj mene.
Jas si mislev deka si oti{la za sekoga{, no po tri dena se vrati so ogromna nasmevka na liceto. Taa be{e tolku sre}na {to zastana u{te poblisku od porano i jas ja pra{av:"Kade be{e poslednite tri dena? Jas si mislev deka si zamina za sekoga{." Taa odgovori:"Mu se molev na Bog." Toga{ ja pra{av:"I {to ti odgovori Toj?" I taa mi ka`a:"Bog mi re~e deka voop{to ne treba da se gri`am za toa kako izgledam bidej}i bez razlika kolku i da sum grda, jas seu{te li~am na Nego, kako i najubavata devojka {to isto go ima Negoviot izgled. Toga{ Bog mi re~e da sednam u{te poblisku do tebe zatoa {to jas izgledam to~no taka kako {to izgleda Toj. Tokmu vaka Bog mi go ka`a ova." Ovaa prikazna stana vistinski izvor na inspiracija za sekogo. Ako duri i edna 80-godi{na babi~ka ima taakva hrabrost toga{ vie mladite mora da imate doverba vo na~inot na koj {to izgledate i vo talentite {to gi imate zatoa {to tie doa|aat od Bog. Mo`ete da bidete sigurni deka, bez ogled na toa kako si mislite deka izgledate, celoto ~ove{tvo e navistina zaqubeno vo vas. Ne samo eden dvajca tuku site lu|e navistina luduvaat po vas. Ova e mnogu va`no.
Ako ne se sakate sebesi dali mislite deka nekoj drug mo`e da ve saka? Nikoj nema da ve saka ako ne se sakate prvo vie samite. Li~nosta koja se mrazi sebesi sekoj }e ja mrazi. ^ovek e svoj najdobar prijatel i ako toj samiot ne se saka, toga{ od kogo mo`e da o~ekuva da go saka?
Isto taka e prirodno ako jas se sakam sebesi tolku mnogu, za vozvrat da gi sakam moite tatko i majka. Bidej}i se sakam sebesi i nekoj drug mo`e da me saka isto taka. Ako se sakam sebesi, toga{ vo isto vreme mo`am da sakam i drugi lu|e. Vie morate taka da mislite. Ako postojano se ~uvstvuvate taka i go praktikuvate toa toga{ mo`ete da bidete sakani od drugi lu|e.
Ako navistina go vnesete elementot na svetlina za vreme na va{iot `ivot od 70 ili 80 godini na zemjata, toga{ `iveeweto }e vi stane prili~no ednostavno. Na{iot celokupen `ivot se deli na {est kategorii: da se odi nekade i da se dojde, da se ~uvstvuva dobro ili da se ~uvstvuva lo{o, da se zaspie nave~er i da se razbudi nautro. Na{ata zada~a e kako potpolno da gi iskoristime ovie {est kategorii. Koga toa bi bilo dobro, da se odi na nekoe mesto ili da se zamine od nekoe mesto; koga toa bi bilo dobro da se zaspie ili da se razbudi; i ako se ~uvstvuvate dobro otkako ste se ~uvstvuvale lo{o, va{eto vreme }e bide dobro potro{eno.
Koga se ~uvstvuvate dobro i toga{ toa go pro{irite na Bog, i Toj }e se ~uvstvuva dobro. Koga se ~uvstvuvate dobro i go pro{irite toa na drugi lu|e, tie isto taka }e se ~uvstvuvaat dobro. Ova e vistinski religiozen `ivot. Jas sakam da sum ovde vo Anglija, pa taka i ostatokot na stranski ~lenovi }e go sakaat toa. Ova e za mojata sre}a kako i za sre}ata na site drugi. Faktot {to nie sme ovde i ja vr{ime rabotata mi pri~inuva zadovolstvo i mu pri~inuva na Bog zadovolstvo na istiot na~in.
Sekoj mora da nau~i deka ako nekoga{ jadete hrana {to ne vi e po vkus, treba da ja jadete kako toa da e najvkusnoto ne{to na svetot. Toga{ }e vi e vkusno. Ubavo e da se jade vkusna hrana, no nie treba da pravime raboti {to obi~no ne bi gi pravele. Ako xvakate zalak leb dovolno dolgo toga{ toj }e ima mnogu sladok vkus. Taa ednostavna hrana mo`e da bide tolku vkusna i slatka {to nikoga{ pove}e nema da posakate da jadete puter ili sirewe so nea zatoa {to go prikriva toj ednostaven vkus na leb. Napornata rabota mo`e da bide duri i poprijatna otkolku bezdelni{tvoto zatoa {to po zavr{uvaweto odmorot pri~inuva duri i pogolemo zadovolstvo od obi~no.
Ova utro sakam da nau~ite deka nie ednostavno morame svesno da bideme blagodarni za ona so {to sme nadareni. Koga }e se razbudite nautro i go vidite sonceto kako sveti morate da veruvate deka sonceto sveti za vas, a ne samo za nekoj drug. Vie mo`ete duri i da mislite deka ako vie ne postoevte, sonceto pove}e ne bi bilo potrebno. Pticite peat, duri i insektite brm~at samo za da vi ugodat vam pove}e otkolku na bilo koj drug. Treba da ~uvstvuvate, "Yvezdite treperat i mese~inata sveti samo za mene." Sekoj od nas treba da se ~uvstvuva taka.
Na sekogo treba da mu premine vo obi~aj da bide blagodaren za mnogute ne{ta {to do sega gi smetal za banalni. "Toa postoi samo za mene i ako jas ne go cenam toga{ seto toa e upropasteno, {to ednostavno ne e vo red." Kade i da odite, ~uvstvuvajte se blagodarni {to ovie ne{ta postojat za vas. Duri i ako treba mnogu golem svesen napor da se razbere nie treba da ja nau~ime ovaa lekcija na blagodarnost za sekoja situacija.
Pove}eto crkvi imaat komforni klupi i ubavi orguli, no ovde nie se naviknavme da sedime na podot. Otkako ste sedele po tri, ~etiri ili pet ~asa va{ite noze ve bolat i va{ite stapala se umrtvuvaat. Ako mo`ete da mislite deka ova e dobra situacija toga{ po~nuvate da razbirate {to e blagodarnost.
Golem broj dobri lu|e koi ne napravile nikakvo zlo bile prateni vo zatvor. Ako se najdete sebesi vo zatvor iako nemate napraveno nikakvo zlo, toa }e bide potpolno novo i po{iroko iskustvo. Toa isto taka treba da slu`i kako izvor na blagodarnost. Koga odite od vrata na vrata i svedo~ite vie ne mo`ete da o~ekuvate deka }e bidete dobrodojdeni od lu|eto od samiot po~etok. Vie navistina treba da bidete zadovolni vo sebesi i pred da trgnete mislete si: "Kakvi lu|e }e sretnam deneska? Sigurno }e sretnam razli~ni lu|e - niski, visoki, lu|e so nasmevki na licata, lu|e koi ostavaat lo{ vkus vo mojata usta." Ednostavno mislete deka tie se tamu za va{a sopstvena zabava. Kako prvo vie treba da bidete zadovolni; toga{ kako {to gi posetuvate }e bidete vo sostojba da gi primite site nivni razli~ni reakcii.
Ako ste mnogu zafateni i odite nekade no nekoj ve zapre da ve pra{a za patot, nikoga{ ne mislete deka toa e izma~uva~ko ne{to.Zastanete za moment i objasnete mu kako da otide do svojata cel. Vo toj moment vie postoite samo za toa ne{to; so takvo ~uvstvo trebate da ja izvr{ite taa slu`ba. Edno ne{to e sigurno; so toa nikoga{ nema da zagubite. Mnogu dobivki }e rezultira od takviot vid situacija i takvoto dr`ewe. Nikoga{ nema da zagubite bidej}i toa e prirodata na univerzumot.
Neraspolo`enosta mo`e da izbrka nekogo koj mnogu se obiduva da vi pomogne. Potpolno e mo`no toj da bide od izvonredna pomo{ za vas, no poradi va{ata neraspolo`enost najverovatno }e go izbrkate.
Na eden na~in ili na drug site vie mu se imate pridru`eno na Obedinuva~koto dvi`ewe i otkako do{ol sekoj e blagodaren {to e ovde. Kogo Bog bi sakal pove}e ili kogo Neboto bi sakalo pove}e - onie koi sekoga{ bea blagodarni i sre}ni vo nivnite deset godini otkako mu se pridru`ile na dvi`eweto ili onie koi sekoga{ se `alea? Bez da se ka`e se podrazbira deka onie lu|e koi {to `iveele blagodaren i sre}en `ivot za vreme na ovie deset godini }e bidat najmnogu dobrodojdeni od Neboto.
Po~nuvaj}i od denes vie }e po~nete da vodite `ivot vo koj }e bidete sre}ni i blagodarni, neli? Toga{ vo va{iot um nema oblak i vie se ~uvstvuvate pomalku umorni i poti{teni. ]e rabotite poefikasno i duri i }e postignete podobro se {to planirate.
Mo`ete da go proverite ova praktikuvaj}i go za edna nedela, obiduvaj}i se sekoga{ da bidete blagodarni i sre}ni kolku {to mo`ete pove}e. Toga{ na krajot na nedelata molete mu se na Bog za bilo {to. ]e ~uvstvuvate deka va{ata molitva }e dojde poslobodno i }e bide odgovorena vedna{. Toa }e bide kako da gi gledate son~evite zraci. Ako pak se ~uvstvuvate mnogu nesre}ni vnatre, kako da imate oblak nad va{iot um, toga{ na krajot na nedelata koga }e mu se molite na Neboto }e ~uvstvuvte te{ko ~uvstvo i }e znaete deka va{ata molitva ne raboti dobro.
]e otkriete deka sekoga{ treba da gi za{tituvate otvorite na va{eto telo; gi imate sedum na va{eto lice. Koga slu{nete ne{to morate da go slu{ate na pozitiven na~in i da ~uvstvuvate deka toa pravi ne{to dobro za vas. ^uvstvuvajte deka toa e nameneto za va{e dobro. Duri i ako slu{nete nekoj da se `ali, mislete deka toj se osloboduva od negovite sopstveni problemi; nikoga{ nemojte da dozvolite toa da ve voznemiri.
Koga va{ite o~i vidat ne{to, gledajte na toa sekoga{ na pozitiven na~in. Ako vidite nekoj koj ni{to ne pravi kako {to treba, toga{ mislete, "Toj se obiduva da se oslobodi od negovite sopstveni problemi na toj na~in." Svrtete se vo ne{to pozitivno. Toga{ mo`ete da gledate so velikodu{ni o~i. ^uvstvuvajte deka edna li~nost }e napravi odredeno ne{to kako rezultat na toa dali ili ne vie gledate na nea so velikodu{ni o~i.
Ponekoga{ lu|eto ne sakaat lo{i mirizbi, no vie morate da go nau~ite nosot na edna lekcija. Dajte mu propoved na va{iot sopstven nos za toa kako toj saka ubavi mirizbi, no isto taka treba da saka i neprijatni mirizbi. Koga zboruvate, zboruvajte kako da peete. Koga imate nekoj te{ki raboti da gi srabotite, prifatete go faktot deka ponekoga{ treba da rabotite i naporna rabota.
Koga se ~uvstvuvate zadovolni vo sebesi toga{ }e stanete mnogu velikodu{ni. Od rano nautro do ve~er gledajte go sekogo na pozitiven na~in i nikoga{ nemojte da se navreduvate od lu|eto. Toga{ nave~er nema da se ~uvstvuvate tolku umorni tuku duri i }e bidete inspirirani da im zboruvate na lu|eto pove}e. Ako iskusite eden den vo va{iot `ivot taka toga{ va{eto svedo~ewe }e stane mnogu uspe{no. Duri iako niedna li~nost ne vi odgovori vo toj den, va{eto ~uvstvo }e bide nasadeno vo se~ie srce i tamu }e rasne.
Koga bev vo zatvor, voobi~aeno se molev po sedum ~asa na den. Eden den vo zatvorot nekoj mi re~e ne{to {to tolku me voznemiri {to ne mo`ev da ne izvikam eden zbor za vozvrat. Na moe v~udoviduvawe mi trebaa polni dve nedeli da se oporavam od toa. Ponekoga{ e tolku te{ko. Voznemi-renosta i luteweto mnogu go povreduvaat religiozniot `ivot, o{tetuvaj}i go vnatre-{niot mir. Znaete deka samo vo toplite denovi cve}iwata cvetaat, a ne vo burnite studeni denovi. Na istiot na~in na{ite umovi treba da ja sozdadat ovaa topla klima vo koja {to }e cvetaat.
Onie koi nikoga{ ne ~uvstvuvaat zadovolstvo ili mir i blagodarnost vo nivnite umovi, nikoga{ nema da mo`at da im pomognat na drugi lu|e, a kamoli da gi spasat. Koga odite nadvor da svedo~ite, lu|eto ponekoga{ }e vi re~at grubi zborovi, no nikoga{ ne im se lutete. Bidete podgotveni i odgovorete si: "Sega e vreme navistina da bidam blagodaren".
Ako go praktikuvate samo ova edno ne{to za vreme na va{eto svedo~ewe, toa mo`e da vi donese pove}e smisla na dobrina vo va{iot `ivot otkolku bilo {to drugo. Vredi da go potro{ite ostatokot na va{iot `ivot u~ej}i go ova edno ne{to, da se bide blagodaren pod site okolnosti. Mo`ete da bidete blagodarni bidej}i ne{tata se te{ki. Lu|eto ~esto mi se `alat deka ni{to ne im odi mazno, no toga{ tie treba da se obidat pove}e da gi zavr{at ne{tata. Ako mo`ete da gi nadminete site te{ki situacii i se u{te ste blagodarni, toga{ vie imate ni{to drugo osven uspeh pred vas.
Denovive nekoi od vas si nosat hrana so sebesi za vreme na denot. Dali ja stavate vo va{iot xeb? Ponekoga{ toa e nezgodno zatoa {to taa e prete{ka, no potoa toa mo`e da bide izvor na blagodarnost isto taka. Dali nekoga{ ste go imale impulsot da go te{ite sendvi~ot {to se udira vo va{iot xeb celoto utro i mu re~ete: "Ti rabote{e naporno i sega }e te jadam na dobar na~in"? Ako se ~uvstvuvate taka, toa otkriva dobra priroda. Jadeweto na ednostavna hrana e mnogu povkusno edna{ otkoga znaete kako da bidete blagodarni.
Mo`ebi go zapo~nuvate denot nadvor so blagodaren um, potoa do ru~ek ~uvstvuvate malkucka nezadovolstvo, potoa za ve~era ste mo`ebi blagodarni, no ve~erta se `alite malku pove}e. Kakov e toj den? Kolku podobro bi bilo ako ste imale blagodaren um vo tekot na celiot den. Sakate li da stanete takvi?
Dali sekoj od vas ima {ami~e? Ako nemate, treba da si kupite edno i da go koristite za trening. Eden na~in e da go zavitkate okolu rakata; potoa vo normalen den ako posakate da se po`alite pogledneto go {ami~eto i toa neka ve potseti na odlukata od ova utro. Ovoj vid na tehnika e neophoden.
Dosega vie svedo~evte so vakov stav: "Jas treba da go storam ova i nemam mnogu izbor". Ako odite da svedo~ite so takvo raspolo`enie ne mo`ete da bidete blagodarni poradi celta {to ja slu`ite. Kolkumina od vas imaat svedo~eno so blagodaren um? Nemojte da la`ete!
Imame mnogu ne{ta za koi {to treba da bideme nezadovolni bidej}i centarot e prenatrupan, hranata ne e mnogu dobra i ne mo`ete da se tu{irate sekoj den. Ponekoga{ sretnuvate lu|e koi ne se tolku dobri, a duri i nemate ni avtomobil da odite na nekoi mesta tuku morate da pe{a~ite. Ako sakate da se `alite ima mnogu temi. Onie od vas koi imaat vo prosek po edna `alba na den neka krenat raka. Nema nikoj? Ne e verojatno nikoj da ne se `ali!
Ponekoga{ lu|eto se smeat na vas vo pogre{no vreme, a ponekoga{ lu|eto vi stapnuvaat na nogata pa se `alite. Ponekoga{ koga sakate da ja preminete ulicata nekoj se vturnuva vo vas otstrana i e nepriaten. Ajde bidete direktni; onie koi {to se `alele vo prosek po edna{ na den neka krenat raka. Toa e ve}e poblisku do vistinata. Onie ~ii {to race ne se krenaa gore, vie la`ete! Ova e dovolno va`no da zboruvate za toa bidej}i ako sozdadete navika za `alewe toga{ nikakov blagoslov nema da dojde do vas, duri iako Neboto se obide; ako se bunite toga{ neboto treba da ja promeni svojata nasoka. Kako mo`ete da svedo~ite i da bidete nezadovolni vo isto vreme? Nikoga{ ne mo`ete da mu svedo~ite efektivno na drug ~ovek ako se `alite.
Po~nuvaj}i od denes, treba da nosite nekakov znak potsetnik za slu~aj da imate potreba od `alewe. Ajde da se obideme za ostatokot na nedelava nikoga{ da ne se `alime, duri ni edna{, i duri i ako sretnete nevozmo`na situacija se u{te smejte se so blagodarnost. Gledajte {to }e se slu~i koga }e otidete da zatropate na vratite na lu|eto. Ne mislete da go pravite toa za celiot svoj `ivot tuku samo za edna nedela. Ako navistina go iskusite ova toga{ na krajot na nedelata jas }e ve teram da se `alite i site }e odberat da ne go pravat toa.
Eden grd ~ovek koj se obiduva da bide blagodaren duri i ako ima obemna pri~ina da se `ali ima pove}e sila od nekoj mnogu ubav ~ovek. Toa e kako zakon na otplata. Ako nekoj raboti naporno koga ne mora toga{ negoviot napor ima mnogu pogolemo zna~ewe otkolku samo da go ispolni ona {to od nego se bara.
Sekoj koj ima mnogu pri~ini da se `ali no ne se `ali mo`e da po~uvstvuva deka iljada pati pove}e otplatuva. Onie koi ne se rodeni ubavi no se blagodarni se iljada pati podobri od ubaviot ~ovek ili ubavata `ena koi {to imaat vo sebe samo jadovi. Koga se poglednete vo ogledalo, bidete re{eni da gi zasramite ubavata `ena i ubaviot ma` so toa {to ste blagodarni celo vreme. @iveej}i na ovoj na~in, gi sramite i lu|eto koi se na visoki pozicii vo svetot. Mo`am li da vi veruvam vo ova?
Mnogu lu|e mo`at da se molat so ~asovi no tie se u{te se `alat. Sekako deka ova nema nikakva smisla bidej}i toa gi poni{tuva nivnite molitvi. Bez razlika kolku prijatno edna li~nost mo`e da im svedo~i na drugi lu|e ako na krajot na denot se `ali toga{ toa e kako da se istura ~ista voda vo mo~uri{te; vodata nikoga{ nema da stane ~ista na takov na~in. Gledajte na prirodata i na site okolu vas isto kako da go gledate svetloto sjajno sonce nautro.
Ponekoga{ se pra{uvam zo{to ma`ite po~nale da gi bri~at nivnite bradi. [to mislite? Ako imate gusta brada toga{ duri i ako imate smisla za dlaboka blagodarnost toa ne se gleda, no ako ja izbri~ite bradata, i najmalata emocija se poka`uva na va{eto lice. Mislam deka ma`ite po~nale da se bri~at zaradi toa.
[to e so `enite; zo{to tie nemaat bradi? Tie treba da ja poka`at sekoja emocija {to ja imaat i jas se nadevam deka site tie }e bidat dobri, pozitivni emocii. Mislam deka `enite se eksperti po smeewe, peewe pesni i tancuvawe. Edinstvenoto vreme koga ma`ite stanuvaat sre}ni e koga `enite se sre}ni.
Denes e 18-ti juni, i do 25-ti juni nie }e prodol`ime da bideme blagodarni i sre}ni celo vreme. ]e go storime li toa? Mislam deka ako mo`ete da `iveete vakov `ivot za edna cela godina, }e bide isto kako da ste se molele po tri ~asa na den. Ako bi se molele tolku mnogu vreme, bi stanale popriem~ivi za duhovni iskustva. Ako se ~uvstvuvate na ovoj na~in, toa }e bide kako son~ev den i cve}iwata }e cvetaat vo toplinata i sekade }e ima mir i zadovolstvo. Mo`ete da stanete takvi preku va{ite ~uvstva.
Ima edna korejska pogovorka koja veli deka harmoni~noto semejstvo sekoga{ }e bide uspe{no. Toa zna~i deka ako imate sre}en, blagodaren `ivot vo ova dvi`ewe i nikoga{ ne se `alite, toga{ se {to pravite }e donese ni{to drugo tuku uspeh, zdravje i sloga. Koga ste voodu{eveni i se smeete toga{ se otvorate sebesi i duri i va{ata krv mo`e da stane ~ista. Ako `iveete taka toga{ duri i ako ste mnogu umorni otkako ste se vratile od dnevnoto svedo~ewe, }e izgledate mnogu poubavi otkolku nautro koga izlegovte nadvor po osve`itelnoto spiewe.
Ako toga{ se u{te ne mo`ete da tolerirate ne{to i samo {to ne ste izbuvnale, sekoga{ povikajte go Bo`jeto ime. Toga{ }e ja sovladate taa situacija zatoa {to Bog sovladuval za iljadnici godini. Ako jas mo`am toa da go napravam i vie mo`ete. Ako go imate toa ~uvstvo toga{ mo`ete vedna{ da prebrodite sekoj problem.
Nemojte da go zemate ova za lesno; mislev deka imav potreba da vi zboruvam za ova pove}e od {to i da e drugo. Koga ve poglednav pomisliv deka ova be{e ona {to vam najmnogu vi treba... da se bide blagodaren vo sekoja situacija.
Da se pomolime...